Reseña del libro "Guru"
O KNJIZI: Autor u knjizi opisuje dvoje planinara, Malika i Silviju, u njihovom pohodu na Nuptse, visok i ekstremno opasan vrh Himalaja, ciji se masiv uzdize neposredno pored Mont Everesta. Tokom boravka na Nepalu i ekspedicije u sneznu oblast, Malik koji je tulku - reinkarnisani cuvar svetih tajni - prenosi mladoj Silviji 112 Sivinih sutra - vrhovno znanje pomocu kojeg posveceni jogini dostizu prosvetljenje. "Sivine sutre" su saivisticki tekstovi stari 5.000 godina, pisani u originalu na sanskritu, u kojima su opisani razgovori izmedju Gospoda Sive i njegove supruge Devi ili Sakti. Devi trazi od Sive da joj otkrije sustinu puta prema ostvarenju najvise stvarnosti. U odgovoru, Siva opisuje 112 puteva koji vode prema univerzalnom i transcendentalnom stanju svesti. Svaki njegov odgovor dat je u obliku sutre - kratke, kondenzovane duhovne transmisije. Ova ucenja o meditacijama i njihovim tehnikama ukljucuju mnostvo varijanti postizanja svesti na dahu, koncentracije na razlicite centre u telu, nedualnu svesnost, sveto pojanje, imaginaciju, vizualizaciju i kontemplaciju, kroz svako od cula. Vezbajuci sutre, u nama se otvaraju odgovori koji su vec kodirani u nasem bicu i postoje kao uspavani potencijal, budeci se u nama duboko usadjeno, davno prozivljeno i otelotvoreno iskustvo. Na vise od 600 strana, knjiga "Guru" sadrzi esenciju istocnjacke mudrosti koja nas vodi visedimenzionalnim putevima prema prosvetljenju.AUTOR O KNJIZIOva knjiga je nastala kao posledica oslobodjenja moje svesti od tereta koji su je pratili u sredini u kojoj zivim, opterecenoj bespotrebnim raspravama sa ljudima iz neposredne okoline, zahtevima koje pred mene postavljaju drugi, nemogucnosti da radim ono sto zelim pa cak i da budem placen za ono sto radim. Takva, opsta teska situacija decenijama se talozila u meni i ja sam samo cekao trenutak kada cu da puknem, da eksplodiram. To je moglo da se desi na razlicite, neocekivane nacine, posebno buduci da sam trpeljiv, neopterecujuci za svoju okolinu, cak prekomerno tolerantan do te mere da cu svako neslaganje sa drugima preneti direktno na sebe, pre nego sto ga ispoljim javno.*** Dok sam bio mlad, nesklad mog nepokornog duha sa sredinom u kojoj zivim donosio mi je stalnu napetost, tenziju, iz koje sam mogao da izadjem jedino ako bih sebe fizicki unistio ili ucinio nesto radikalno, tesko. Tokom niza godina, izlaz iz ovakvog stanja pronalazio sam u pisanju. Jednostavno, sedao bih za racunar i iz mene su izlazile reci, recenice, poglavlja, knjige. Moje knjige nisam prodavao, nisam ih ni poklanjao. Jednostavno, ukoliko bi neko zeleo da ih procita, poslao bih mu digitalni zapis knjige. Nisam ni od koga ocekivao da razume bilo sta od onog o cemu sam pisao. Jednostavno, pisao sam, zato sto to moram. I, kada ne bih pisao, verovatno bih poludeo, ili bih se ubio. Umesto tragicnog kraja svog zivota, odlucio sam se da unutrasnji naboj, tenziju koju sam nosio u sebi, ispustim kroz ventil koji se naziva pisanje. I to me je spasilo, na kratak rok. CITATI IZ KNJIGE: "Postoje posebni trenuci u nasim zivotima kada se priblizavamo onome sto je nedokucivo i coveku nedohvatljivo. U tim specijalnim momentima, saznajemo lepotu sveta u kojem postojimo i dubinu spoznaje o njemu. Ponekad takve trenutke mozemo da dozivimo kada se nalazimo u kakvom hramu, usred neke duhovne ili religiozne ceremonije, ali i na posebnim mestima, kao sto je vrh planine." - str. 352"U tim momentima, covek se oseca bez tereta, bez napetosti... KAO MALA KAP ROSE KOJA JE SLUCAJNO, BEZNADEZNO PALA U OKEAN." - str. 354"U svetu koji je samo pojava, mi smo prevareni od strane nasih cula, tako da to osecamo kao stvarnost. Ako mozes da gledas kroz svoja cula i budes budna, svet će ti se pojaviti kao iluzoran, poput snova, i moći ćes da prodres do sustine - do same sustine. Ta supstanca je BRAHMAN." - str. 307
